Ana Leković: Niko ne zna šta se sa čim slaže
Nekad je granica između pristojnog i vulgarnog bila jasna na svim poljima, pa i u odevanju. Danas te granice nema. Masmediji nas bombarduju nepojmljivim odevnim kombinacijama i žene nisu uvek u stanju da se snađu. Mogućnost izbora je bezobalna, traži se originalnost po svaku cenu, a da li će ona preći u banalnost, zavisi od ličnosti koja bira. Tako je u celom svetu, i na Balkanu i u Americi. Jedna od posledica tog trenda je ukidanje školskih kecelja, pa deca idu u školu svakako obučena.
Kraj modnih standarda počeo je s Koko Šanel. Ona je uvela muške pantalone u žensku modu, iskombinovala nezamislive stvari, povezala sportski i damski stil. Danas se u tom spajanju nespojivog otišlo do krajnosti. Više ne važe pravila o tome šta se sa čim slaže, može da se nosi šareno uz šareno, torba i cipele različitih boja… Standard je nestao i kad su veličine u pitanju. Brojevi su se nekad razlikovali od podneblja do podneblja, a danas je globalizacija dovela do univerzalnih oznaka XS, S, M, L. Ipak, razvijen svet je zadržao i svoje veličine. Mi nismo. JUS je prevaziđen, a naši brojevi su sada slični nemačkim. Broj 38, koji je po JUS-u odgovarao ženama sa strukom do 65 centimetara, odgovara onima čiji je struk do 71 centimetara.

Ana Leković počela je karijeru modnog kreatora 1973. godine u „Centrotekstilu“. Član je ULUPUDS-a i dobitnica prestižne nagrade za životno delo. Danas radi u modnoj kući „Mona“.

Slobodan – Bata Spasojević autor je marke SBS. Radio je za ,,Nikolas“, „Tifani“ i „Tojotu“, a trenutno priprema kolekciju za jesen/zimu, koja će biti prikazana na ovogodišnjoj Nedelji mode

Bata Spasojević: Zašto se palimo na robne marke?

Mnogi ljudi vole da nose stvari poznatih firmi, jer na taj način kupuju statusni simbol. To je prefiks koji im obezbeđuje ulazak u elitni svet, osećaj moći, važnosti i, najzad, sigurnosti u sebe. Neki čak vole da se brend vidi, što je dokaz pomodarstva.
Posedovanje brendiranih stvari ne može da stvori ženu od stila. Stil se ne kupuje markama i skupim stvarima, stil se gradi godinama. Svaka žena treba da bude posebna i da odećom tu svoju jedinstvenost istakne. Između ostalog zato se moja modna linija zove „individual“. A to se ne postiže skupom garderobom već dobrim, efektnim detaljem i smelim kombinovanjem garderobe.
Međutim, marka ipak nešto znači. Kad kupujemo firmiranu odeću, zauzvrat dobijamo dobar dizajn i visok kvalitet. Skupe stvari izrađene su od kvalitetnih materijala, imaju sjajne desene i dobrog su kroja. Zato je uvek bolje kupiti jednu kvalitetnu stvar nego pet jeftinih. Moći ćete da je nosite više sezona, a uz nju će i manje kvalitetni komadi izgledati kvalitetnije.
Nabavite dobar kaput ili mantil, jer to se vidi kad šetate ulicom. Bela ili crna košulja dobrog kroja može da posluži i za dnevne i za večernje varijante. Ne žalite para za neutralne ključne komade, oni idu uz sve i sjajno se nadograđuju detaljima. Na upečatljivim komadima prištedite.

Zoran Stanić: Lako je kreirati za mlade i zgodne

Jednom je naša poznata glumica, ne bih da joj otkrivam ime, ušla u „Mango“ spremna da potroši hiljadu evra. Izašla je praznih kesa i punog novčanika. Sve joj je bilo malo.
Tradicionalno građene žene kod nas teško mogu da nađu modernu stvar koja im dobro stoji. Modeli su namenjeni vitkim, skladnim figurama kojih u realnosti ima malo. Starije žene praktično ništa ne mogu da nađu ni za svaki dan, a kamoli za svečane prilike. Stalno se na to žale kad dođu u moj studio u Čumićevom sokačetu. Moda nisu samo revije i glamur. Lako je kreirati za savršeno telo, ali napraviti šik haljinu za realnu ženu smatram pravim kreatorskim izazovom. Time se ja bavim. A pošto modna industrija zapostavlja stvarne žene, želim ovom prilikom da im dam neke praktične savete. Ženama s viškom kilograma mnogo bolje stoje suknje i haljine nego pantalone. Za njih je idealan A kroj ili princes kroj. Ukoliko je figura krupna a skladna, odeća može da prati liniju tela. Širi porub suknje vizuelno čini noge vitkijima. Materijali ne smeju da budu tanki niti da se lepe uz telo. Ne smeju ni da budu predebeli i rustični, a trikotaža ne dolazi u obzir. Tamne boje sa svetlijim sitnim desenom, kao i dekolte, izdužuju figuru. Broševi, ešarpe, ogrlice skreću pažnju sa krupnije figure, pa ih treba uvek nositi.

Zoran Stanić osvaja nagrade za svoje kreacije još od srednje škole. Za 28 godina karijere uspevao je da konfekcijskim modelima udene šik. Radi u svom modnom studiju.

Ašok Murti, arhitekta i naš najpoznatiji stilista, predavač je modnog stajlinga na Fakultetu za modu i dizajn „De luso“, brend-menadžer za „Hugo Bos“ i konsultant na Televiziji „Studio B“.

Ašok Murti: Ulice nam liče na estradu

Estradne zvezde danas su modni uzori mnogim devojkama. One, obično, nekritički kopiraju scenski izgled u dnevnim prilikama, pa na ulici i u deset ujutru možete da vidite šljokice. Ipak, još je opasnija preterana seksualizacija izgleda, koja je, takođe, posledica uticaja estrade na svakodnevni životni stil. Govorim o stilu koji telo stavlja na izvol’te, gde se sve vidi na prvi pogled i gde se drugom ne ostavlja prostor da nešto i domašta. Rezultat je instant jeftini glamur koji je uništio ne samo dobar ukus već i mladalačko eksperimentisanje i traženje svog stila.
A lični stil je važan i moćan oblik komunikacije. Njime saopštavate ljudima mnoge stvari o sebi, otkrivate svoj status, ambicije, ukus, temperament. Stavljate drugima do znanja koliko ih uvažavate.
Prezentacija novih modela preko kataloga i časopisa služi da podstakne aktivan pristup oblačenju, prilagođen ličnim potrebama i ličnom ukusu. Da biste se dobro oblačili, treba vam 12 do 15 osnovnih komada odeće koje ćete svake sezone osvežiti detaljima i tek ponekom novom krupnom stvari. Trend nije dobro pratiti u celosti, jer to vodi u uniformisanost. Nije interesantno izgledati kao lutka iz radnje.