"Vog" je poznat po svojim neobičnim, smelim, kontroverznim, drskim umetničkim ekspresijama koje imaju težinu kao i jake političke izjave.
Ipak, pretpraznične slike su veoma diskutabilne, po malo grube, čak iako ih posmatramo kao visoku modu.
ČISTA KOMERCIJALA
Andrija Đorđević, predsednik Udruženja manekena Srbije, u razgovoru za portal "Žena" veoma ošto gleda na ovu staru, kako kaže, kontroverznu pojavu - korišćenje dece u modnoj industriji.
Smatra da devojčica, dečak do 11, 12, 13 godina treba da bude samo dete. I ništa više. Takođe, kaže i da se ova pojava u Srbiji svodi mahom na različite kurseve za decu, sporadične prezentacije modnih linija. Ozbiljnijeg korišćenja dece u bilo kakve komercijalne svrhe nema. Evropa i Amerika su sasvim druga priča.
- Za mene tu nema nikakve umetničke ekstravagancije, nekog šireg konteksta. Ništa. U pitanju je čista komercijala, a u pozadini su najniži ljudski porivi. Sve mi je to veoma vulgarno - kaže.
U svetu je upotreba dece veoma razrađena, vešto upakovana, nije previše eksplicitno. Uključeni su i roditelji, sve je kao pod njihovim nadzorom. Ima onih koji, kaže Đorđević, dete spremaju od kolevke da se takmiči, da bude nešto, pevačica, plesačica, manekenka. Razlog vidi u zasićenom svetu koji traži nova lica. Spušta se granica, i godina, i ukusa.
- Mlada, nevina ljudska bića treba da budu netaknuta. Svako prodiranje u njihov svet je surovo. U tim zelenim godinama njima se u glavu stavljaju neki putevi, neke smernice. Dete može da se oseća kao gubitnik, da bude potišteno, moguće su i razne traume, strahovi. Zaista mislim da njih ne treba prebrzo uvlačiti u svet odraslih - objasnio je dugogodišnji maneken.
VAŽNO JE ŠTA DETE ŽELI
S druge strane, iako srpske majke svoje ćerke "guraju" uglavnom iz
ličnih, neostvarenih ambicija, one to rade veoma vešto. Neostvarena
želja, pokazalo se, kao najveći pokretač dečije mode, glume i drugih
oblika "umetničkog stvaralaštva".
Branka Tišma, psiholog, navodi da je problem višeslojan, povezan sa
raznim društvenim pojavama i da je jedino rešenje da se cela zajednica
odredi negativno prema upotrebi dece. U tome, ona ističe da nema ničeg
osim koristi.
- Svima nam je simpatično kada gledamo bebe u reklamama za pelene,
sokove. To je slatko, ali nam promakne suština. To dete je bez svoje
volje opredeljeno da nešto radi. Prosto ono uopšte nije u stanju da
odlučuje, to rade roditelji i zato je dete iskorišćeno. To je važno da
svi razumeju. Nije to uvek samo igra, posao slikanja ili snimanja
reklame može da bude zahtevan, naporan, stresan - objašnjava Tišma
navodeći da je najveća krivica roditelja koji deci nameću taj svet
zabave kao model ponašanja, takvu stvarnost - kao jedini obrazac
ponašanja, kao da ne postoji drugačije.
Granica između onoga što je edukativno i šta može da bude koristoljublje je sve tanja i zato je, smatra Tišma, lako preći.
- Ne postoji uzrast kada možete reći detetu da može da se slika, da
počne od toga da zarađuje. Ono mora da bude sposobno da sa razumevanjem
bira -kaže naša sagovornica.
