GUCCI

Svako ko je očekivao neupadljivu, klasičnu reviju neutralnih boja kao nastavak jesenje kolekcije Fride Đanini „zbunio“ se već na prvom izlazu - narandžasti blejzer, ljubičasti top, zelene pantalone s visokim strukom i zlatni kaiš od pitona, sa kosom zalizanom u punđu i jarko crvenim karminom.

Glamur se vratio kući, u „Guči“, gde mu je i mesto. „Uključila sam dugme za provokaciju“, izjavila je dizajnerka nakon revije, navodeći fotografije smelog kolorita Gija Burdena, Dejvida Bejlija i Krisa fon Vangenhajma kao inspiraciju. U najavnom programu revije spomenut je i Marakeš na listi nadahnuća, što je, neizbežno, podrazumevalo ”duhovno prisustvo“ Iva Sen Lorana.

Fridine devojke nosile su safari jakne od najmekšeg somota, uzane jahaće jaknice sa dosta ukrasa i majice sa heklanim radom.

Kožni odevni predmeti su bili upotpunjeni čipkom i zlatnim detaljima, ali i dodacima u obliku korseta. Videli smo i haremske pantalone sa špicastim sandalama koje su otrkivale crveni lak na noktima, savršeno uklopljen sa karminom ovih glamazonki.

Večernju toaletu činili su jednodelni svileni kombinezoni i duge „vrećaste” haljine sa detaljima od zlata, perja i perli pa su se manekenke sijale kao celofan od bombona.

GIORGIO ARMANI

Tajno oružje Đorđa Armanija je fokus. On će zamisliti jednu ideju i razrađivati je u čitavoj kolekciji.

Ovoga puta njegova fokusna tačka je bilo noćno nebo nad Saharom: toplo, somotsko plavo, prošarano zvezdama. To nebo njemu je verovatno poznato iz druge kuće koju ima na mediteranskom ostrvu Panteleriji, na pola puta između Italije i severne Afrike.

Ta emotivna veza je bila odgovorna za ovako jednostranu ali vrlo snažnu kolekciju koja je odisala klasičnim „armani” duhom.

Sve je bilo u nijansama ponoćno plave, a kako se revija bližila kraju, svetlucavi sjaj kristala i šljokica je odražavao nebesa noću. Saharski podtekst je bio očigledan u tuareškim turbanima i plemenskom nakitu, ali osim toga Armani je ponudio višestruke varijante urbanih jakni od kože do krepa.

One su išle u kompletu sa uzanim pantalonama, stvarajući dugu, vitku siluetu, čak i pored sada već dobro poznatih Armanijevih ekscentričnih intervencija. Naime, on je preko pantalona, a ispod jakne, devojkama navukao suknje.

Iako Armanijeva tvdroglavost da se prikloni trendovima ponekad radi njemu na štetu, ova revija je dokazala suprotno.

PRADA

Samo Mjuča Prada može da stavi oznaku „minimalni barok” na kolekciju čije se reference kreću od bolničkih uniformi, preko heruvima 17. veka do džez superžene Žozefine Bejker. Tražeći izvor da „osveži” imidž kuće odlučila se za „hrabro, smelo i očigledno”.

Možda je i bilo nečeg „očiglednog” u čvrstim blokovima primarnih boja, džungla printovima i štraftastim sombrerima ili letnjim narandžastim i pink prugastim haljinama sa puf rukavima. Ali bilo je i više nego dovoljno "Pradine" uvrnutosti da ovu kolekciju uvrsti u panteon modnih božanstava.

Heruvimi, na primer, „skinuti” sa baroknih enetrijera, pomešani su sa bananama i majmunima u printu kao iz crtanog filma koji kao da su skinuti sa postera koji najavljuje nastup Žozefine Bejker u Foli Beržeru dvadesetih.

Prada je „isporučila" električne nijanse narandžaste, zelene, plave i radoaktivne ljubičaste u namerno jednostavnim pamučnim suknjama poput najneobičnijih uniformi. Ta tema nastavila se u svim pravcima - zatvorenice, poštarke, mornarke...

Iako se priča nadovezala na prošlu kolekciju ovoga puta glamur je bio sirov, pojačan dugim haljinama, šminkom iz nemih filmova, kolmovanim frizurama i senzualnom garderobom u crnom tonu kojom je revija zatvorena.

Kao što je Mjuča i sama rekla iza scene: „Vreme je za smele poteze”.