Da li su muškarci svesniji svojih tela danas nego što su bili pre deset godina? I te kako. Muškarci su se u novom milenijumu našli pod lupom javnosti, pa se sa svih strana više ne procenjuju samo ženska tela. Zavladali su novi muškarci - mršaviji, viši i vitkiji.

Davo Mekonvil, model za „Barberi", jedan je od predvodnika muškaraca koji su visoki najmanje 185 centimetara, imaju obim grudi 88 i teže do 75 kilograma. U tu skupinu spadaju i Rasel Brend, Pit Doerti, Aleks Tarner iz grupe „Arktik mankiz". Njihov stil kopiraju mladići i muškarci širom sveta, pa su ulice prepune onih u uskim farmerkama (broja ne većeg od 30), uskim majicama i s dugim šiškama. Izgleda da je i običnim muškarcima mršavost počela mnogo da znači. Pre 20 godina, naime, deset odsto ukupne svetske populacije koja je patila od anoreksije i bulimije bili su muškarci. Danas je taj broj porastao na 25 odsto. Broj obolelih žena bio je konstantan i nije tako drastično rastao.

Teror mršavosti

Plastična hirurgija koja se bavi smanjenjem muških prsa nezaustavljivo raste. Biti mršav postao je kulturni mejnstrim. Pokret je nastao pre deset godina, a stvorio ga je dizajner Hedi Sliman, kreativni direktor Dior Homea. Preko noći su nestali bicepsi, tricepsi, pločice na trbuhu i jake noge. Njegove kreacije bile su namenjene dečacima bez razvijenih grudi. Loš dečko iz „Libertinesa", Pit Doerti, bio je njegova inspiracija.

Ali, imperativ mršavosti, izgleda, „ne pali" u teškim vremenima. Pokazalo se, naime, da ljudi tokom recesije više vole da vide mišićavog muškarca jer mu više veruju i misle da je on taj koji zna da se pobrine za sebe, pa verovatno i za ostale. Trenutno je najuspešniji muški model na svetu mišićavi Englez Dejvid Gandi koji, prema sopstvenom priznanju, dugo nije mogao da nađe posao.

Dolazak recesije sve je promenio jer, kako tvrde modni agenti i marketinški stručnjaci, robusna fizička muška pojava tokom nesigurnih i politički prevrtljivih vremena instinktivno više odgovara ljudima.

A šta misle žene? Činjenica je da ženama muška tela i nisu značajna onoliko koliko muškarci misle. Zapravo, visoko na listi ženskih prioriteta su neke druge osobine - ženama je važnije da su muškarci pametni, zabavni i seksi. Dobro telo je plus, ali nije im bitno ni ako su mršavi ili debeli.

Pa, ako žene ne „padaju" toliko na muška tela, zašto su muškarci zbog toga počeli toliko da se uzbuđuju? Delom zbog opšte opsednutosti mladošću, a delom zato što svuda mogu da se vide polugola muška tela koja nešto reklamiraju.

Život pod pritiskom

Još pre 20 godina tako nešto je bilo tabu. Sada nam se iz reklama - poput one za Dolče&Gabana „lajt blu" s Dejvidom Gandijem - smeškaju polubogovi poput Dijega Forlana, Dejvida Bekama i bezimenih muškaraca koji svi prodaju nešto.

Zavodnički gledaju iza stakala sunčanih naočara, tuširaju se u homoerotičnim pozama, nude sebe kako bi reklamirali proizvod i diktiraju način na koji doživljavamo muška tela i lica. Pod pritiskom su kao i žene da budu lepi, zategnuti, mirisni i poželjni ili - nisu dobri.