Британски дизајнер Александар Меквин, инспирисан Дарвиновом теоријом еволуције, дочарао је чудесни свет „20.000 миља под морем" на париској Недељи моде.

Плетенице као асоцијација на морску траву и високе купасте фризуре чудесних створења из морских дубина

Посредством модела, креатор гледаоцу преноси причу о томе како жене, након метаморфозе у створења из дубина мора, преузимају планету.

Хаљине које су готово скулптуре имале су компјутеризоване, дигитално увећане принтове риба, змија, богомољки, лептирица, буба и џиновских лигњи из неког фантастичног света.

Метални трегери, појасеви, корсети, крагне које подсећају на оклопе краба,  дугачки комади тила у бојама дуге попут пипака велике сајбер медузе, златасте одоре сирена-ратница, чинили су да се гледаоци осећају као у другом простору и времену.

Купасто обликована коса манекенки достизала је висину и од тридесетак сантиметара или је била уплетена у ситне плетенице како би асоцирала на алге и морску траву.

Меквин је и избором обуће желео да нагласи да су у питању бића са „тешким" ногама. Чизме са монструозно високим потпетицама подсећале су на ноге слона „пресвучене" у вештачке стакласте материјале или змијску кожу и начичкане шкољкастим парчићима метала.

Изглед морског створења комплетиран је „шкргама" на слепоочницама.

Принтови нове колекције високе моде Александра Меквина резултат су компјутерских експеримената са познатим дезенима. Сваки принт је јединствен, начињен специјално за појединачне моделе.

Хаљине су деловале стопљено са телима манекенки, било да су у питању разне врсте пипака или „пераја" ража - рукави су виорили већ од рамена, а набори на кратким, облим сукњама образовали су изглед шкољке.

Јарке, светлуцаве боје на осам до десет девојака, колико их је стално било на писти, преламале су се на начин на који се светлост прелама изнад ронилаца који истражују коралне гребене.

Метаморфоза у рибе, змије, богомољке, лептирице, бубе... пре преузимања планете

Такав утисак остављали су и модели у сребрној и црној боји употпуњени широким, лоптастим рукавима или ногавицама, као и крагнама „позајмљеним" са ронилачких одела.

Чак је и морски феномен биолуминесценције дочаран мноштвом флуоресцентних шљокица и употреба холографије.

Спектакл који је приредио Меквин уз помоћ, очигледно, бројног тима уживо је преношен и преко Интернета.

1