Posle pet godina pauze na našu modnu scenu vratila se jedna od naših najuspešnijih manekenki Ivana Kukrić. Osim što je uradila kampanju za „Bugati", Ivana će se pojaviti i na reviji ove kuće donjeg veša, 24. aprila na Fešn viku.

U intervjuu za Press Kukrićeva priča o modnim uzorima, modnom stilu i o povratku u Beograd posle pet godina odsustva s domaće modne scene.

Kakav je osećaj raditi ponovo u Beogradu?

- Videću kad izađem na pistu (smeh). U pitanju je samostalna revija kompanije „Bugati", za koje sam uradila celu kampanju. Kad su me pitali da li bih mogla da se pojavim i na njihovoj reviji, sa zadovoljstvom sam pristala. Pre dve godine sam planirala da se pojavim na godišnjici „Klikovog" Fešn vika, ali zbog posla u inostranstvu nisam uspela.

Zašto te toliko dugo nije bilo ovde?

- Otkad sam počela da se bavim manekenstvom, bila sam vezana za inostranstvo. Većinu vremena sam provodila u Evropi, pa sam samim tim i mnogo češće dolazila u Beograd. Trenutke koje sam provodila u Srbiji koristila sam da se pojavim i na beogradskoj sceni. Tako me je publika ovde i upoznala. Poslednjih 4,5 godina otkad živim u Americi, počela sam mnogo ređe da dolazim u Beograd, pa samim tim sam i prestala da radim. Svaki slobodan trenutak u Srbiji koristila sam da se odmorim. Između ostalog, bilo mi je drago da vidim neka nova lica, pustim i neke nove mlade devojke da dođu do izražaja.

Koliko se razlikuju revije u Beogradu i u svetu?

- Nema neke ogromne razlike osim što se ulaže mnogo više novca, pa samim tim i mora da bude na višem nivou. Moram da kažem da se često zadivim profesionalnošću naših ljudi kad pomislim sa koliko malo finansijskih sredstava raspolažu.

Kako bi opisala stanje na modnoj sceni u Srbiji, da li zaostajemo za svetom ili držimo korak?

- Nažalost, nisam imala prilike da pratim ovdašnju scenu u poslednje 2-3 godine, ali nikad nisam imala utisak da mnogo kaskamo za inostranom scenom. Ovde ima toliko sjajnih i talentovanih ljudi koncentrisanih na malom prostoru, počev od fotografa, dizajnera, reditelja i tužno je što nema mnogo više posla.

Čije modele voliš da nosiš?

- Nikad se ne vezujem za određenog dizajnera. Imam svoje favorite, ali volim da menjam. Od stranih bih možda izdvojila Stelu Makartni, a kod nas volim modele Darka Kostića, Dragane Ognjenović, Bate Spasojevića. Nekad mi se dopada cela sezonska kolekcija određenog dizajnera, a desi se ponekad da mi se ništa ne svidi. S obzirom na to da se bavim manekenstvom, ne mogu reći da sam previše opterećena potpisom dizajnera.

Kako se oblače Srpkinje? Da li smatraš da su uniformisane ili originalne?

- Jedino što mi ponekad malo zasmeta jeste što nemaju više ležernosti u oblačenju. Nekad mi se čini da nema previše razlike između dnevne i večernje garderobe, a ta razlika mora da postoji. Ne volim uniformisanost i ne volim jasno prepoznatljive brendove. Volim kad vidim da neko ima izgrađen stil, bez obzira da li je po mom ukusu ili ne.

Ko je, po tebi, osoba od stila i ko ti je uzor u poslu?

- Ne mogu da kažem da sam imala uzore tokom svoje karijere. Mislim da nikad nisam nikog idealizovala previše. Ali, kao osobu sa stilom bi izdvojila Kejt Mos, a mislim da je malo takvih osoba koje mogu sve da nose i da to izgleda sjajno. Ona zna da napravi odličan spoj jeftinog i skupog.

Šta ti lično više voliš da radiš, revije ili snimanje reklama, i kakva je razlika, šta je napornije?

- Revije ne radim već duže, prvenstveno zato što to rade jako mlade devojke. Revije su u svakom slučaju zanimljive na svoj način, ali umeju da budu i te kako naporne. Ja sam oduvek više bila okrenuta ka reklamama i katalozima zato što sam komercijalni tip modela.

Da li već imaš nekih planova šta bi volela da radiš po završetku manekenske karijere?

- Imam planove, ali o budućnosti ne volim da pričam. Uvek sam se držala izreke „prvo skoči, pa reci hop".