Na primer, svi pričaju o cipelama. Cipele treba da budu lepe, jer su za pokazivanje. A pidžame su namenjene za prisnije društvo ili kad se čovek osami. One su za uživanje. Ma, samo da se obučemo u omiljenu pidžamu i bacimo u krevet!
Pidžame su veoma udobne, pa ih osim dece i muškaraca nose i žene. Odriču se spavaćica i ne haju da li u pidžami izgledaju lepo i privlačno. Jer, u pidžami ih ništa ne steže i nigde "ne duva". Treba imati u vidu da su se i muškarci svojevremeno odrekli spavaćica (košulja za spavanje) i spremno prihvatili pidžamu.
Uostalom, prema izveštajima koji stižu iz sedišta svetske modne industrije, kreatori za ovu zimu predlažu upravo - pidžame. Po mogućnosti od svile i to na pruge. Reč je prevashodno o ženskoj večernjoj odeći.
Dame će pidžame moći - ukoliko žele da budu moderne - da nose i po kući, a ne samo u krevetu.
Dakle, u modi je pidžama od svile na pruge, muškog kroja, sa širokim nogavicama. Dama koja ima duge noge, može da ostane i bosa (ukoliko joj je stan dobro zagrejan). Ostale neka obuju papuče s potpeticom! Doduše, Kineskinje već izvesno vreme izlaze u pidžamama i na ulicu. Do prodavnice može se i u pidžami…
Ovaj odevni predmet na srpskom se zove pidžama. Englezi i Australijanci kažu 'pujama', Italijani 'pigiama', Španci 'pijama' ili 'piuama'…
Na različitim jezicima izgovara se i piše manje-više slično. Poreklo reči je indijsko, ali je pojam izveden od persijskih reči pai (noga) i jama (odeća).
Čini se da su pidžame došle u Evropu posredstvom Portugalaca koji su doplovili do zapadnih obala severne Indije i tu prvi put ugledali te meke pantalone koje su se vezivale oko struka. Englezi su kao kolonisti takođe u Indiji uočili ovo noćno ruho.
U jednom portugalskom izveštaju iz 1610. godine, u kome se govori o pacijentima u bolnici u Goi, napominje se da su oni za spavanje nosili svojevrsne lake pantalone s košuljama. Dva stoleća kasnije i Englezi su u Indiji po svoj prilici već prihvatili pidžame. Izveštaj iz 1828. godine govori da je izvesni ugledni gospodin na položaju, inače Englez, "uživao da nosi široku paj-džamu".
Dakle, pidžame su u Evropu stigle iz Indije početkom 17. veka, najverovatnije prvo u Portugal, a potom i Englesku. Međutim, tada ih Evropljani nisu koristili kao noćno ruho. Tek 1870. godine pidžame se pominju kao odeća za spavanje.
Pidžama bi trebalo da bude široka i udobna. Za izradu se najčešće koriste meke tkanine: pamuk, svila ili saten, ali se prave i od raznih sintetičkih materijala, kao što je poliester.
Što se tiče dezena, svojevremeno je bilo uobičajeno da muške pidžame budu na pruge i da su od flanela, a ženske svetlih boja, najčešće na cvetiće. Stvari su se odavno promenile.
Čini se da i odrasli i deca najviše vole dečje motive: mede, zeke, kravice, konjiće, ptičice... Niko se neće iznenaditi kad ugleda odraslog muškarca u pidžami "na Paju Patka"! Zašto da ne? Kad se pripremamo za spavanje, otvaramo vrata mašti, baš kao da smo deca. Zato nije loše i da se prikladno obučemo!
"Ljudi u pidžamama užasno su dosadni", pevao je svojevremeno slavni američki rok muzičar Frenk Zapa (1940–1993). On je ljudima koji nose pidžamu posvetio pesmu koja je postala vrlo poznata.
Zapa je pidžame video kao simbol nerada, tromosti duha i tela. Bila je to zapravo svojevrsna himna nespavanju. Ali, i oni koji su nosili pidžame i oni koji su ih prezirali, voleli su kad Zapa zapeva:
"…The pyjamas people are boring me to pieces
They make me feel like I am wasting my time
They all got flannel up 'n down 'em
A little trap-door back aroun' 'em
An’ some cozy little footies on their mind…"
(MONDO)
