Ljudi često zamenjuju pojmove dezodorans i antiperspirant, smatrajući da su to isti proizvodi, ali prema Američkoj agenciji za hranu i lekove (FDA), dezodoransi spadaju u kozmetičke proizvode jer maskiranjem mirisa doprinose lepšem izgledu osobe - objašnjava dr Sanja Đorđević dermatolog. - Dok su antiperspiranti lekovi, jer smanjujući količinu znoja koja se izlučuje na površinu kože menjaju funkciju organizma - dodaje ona.
Prvi komercijalni dezodorans se pojavio krajem XIX veka pod imenom „mum“.
Modernu varijantu antiperspiranta je stvorio Jules Monteniera 1941. u Americi pod imenom „stopette“, koji je bio najbolje prodavani dezodorans ranih 50-ih.
Dezodoransi
Dezodoransi u sebi sadrže antimikrobno sredstvo - najčešće alkohol triklosan, hlorheksidin, koji deluju antibakterijski, dok glukurolakton, cink oksid i drugi inhibiraju enzime neophodne za bakterijske reakcije i apsorbuju vlagu. Parfem u dezodoransu maskira neprijatni miris. Mogu biti u obliku stika, rolona, tečnosti ili aerosola. Najnoviji dezodoransi se prave sa srebro zeolitom (SL 66), neorganskim baktericidnim agensom, a kombinacija helatora gvožđa (DTPA) i agensa (BHT) koji gvožđe oslobađa od proteina iz znoja ekrinih žlezda u alkoholnom dezodoransu ima snažno dezodoransko i antibakterijsko dejstvo u odnosu na standardne proizvode.
Antiperspiranti
Glavni aktivni sastojci antiperspiranata su soli aluminijuma: aluminijum hlor hidroksid, aluminijum hlorid ili aluminijum cirkonijum. Najpopularniji su aluminijum cirkonijum tetrahlorhidreks glicin i aluminijum cirkonijum trihloridreks glicin, ali koji u reakciji sa znojem mogu da stvore žute mrlje na odeći. Aluminijumove soli u izvodnim kanalima znojnih žlezda formiraju gelirani čep, koji privremeno sprečava izlaženje znoja na površinu kože.
Efikasnost
Na efikasnost dezodoransa ili antiperspiranta mogu uticati vrsta i veličina čestica aktivne komponente, dodatne supstance i finalna formulacija proizvoda u kojoj i mala odstupanja mogu učiniti proizvod neef-ikasnim. Udaljenost bočice iz koje se nanosi dezodorans od kože, da li je koža prethodno obrijana ili nečim iritirana, mogu uticati na krajnju ocenu efikasnosti. Sprejovi daju instant osećaj svežine, rolon, stikovi i kreme sadrže veće količine aluminijumovih jedinjenja pa su preporučljiviji onima koji se puno znoje. Preparati bez alkohola i kremasti dezodoransi su za osobe koje imaju osetljivu kožu.
Antipespiranti i rak dojke
Početkom 90-ih pojavile su se priče o vezi između antiperspiranata, brijanja i povećanog javljanja karcinoma dojke, naročito kod mlađih žena.
Aluminijumove soli čine oko jednu četvrtinu sastojaka antiperspiranata i predstavljaju najveći izvor izloženosti čoveka ovom jedinjenju. Na taj način metalni joni aluminijuma i parabeni u dezodoransima i antiperspirantima mogli bi teoretski da budu uključeni u razvoj i progresiju raka dojke. Nacionalni Institut za kancer i američko Udruženje za kancer smatraju da je brijanjem povećan rizik od razvoja infekcije pazuha, a ne većeg unošenja aluminijumovih jedinjenja. Mnogo je veća opasnost od unošenja estogena oralnim putem,gojaznosti na pojavu carcinoma dojke, no od aluminijumovih jedinjenja i parabena,koji mogu imitirati estrogene u organizmu žene.
Prirodni proizvodi
Popularna zamena komercijalnim dezodoransima je amonijumova stipsa koja se prodaje u kristalnom obliku, a vekovima se već koristi kao dezodorans. Postoje i prirodni dezodoransi koji imaju u sebi biljke aloju, arniku, calendulu ili seme korijandera i ekstrakte lišajeva koji ispoljavaju antimikrobna svojstva.
„Prirodni kristali“ u Americi dezodoransna dejstva ispoljavaju utrljavanjem u pazuh, ostavljajući prah kalijum-sulfata.
Prvi komercijalni dezodorans se pojavio krajem XIX veka pod imenom „mum“.
Modernu varijantu antiperspiranta je stvorio Jules Monteniera 1941. u Americi pod imenom „stopette“, koji je bio najbolje prodavani dezodorans ranih 50-ih.
Dezodoransi
Dezodoransi u sebi sadrže antimikrobno sredstvo - najčešće alkohol triklosan, hlorheksidin, koji deluju antibakterijski, dok glukurolakton, cink oksid i drugi inhibiraju enzime neophodne za bakterijske reakcije i apsorbuju vlagu. Parfem u dezodoransu maskira neprijatni miris. Mogu biti u obliku stika, rolona, tečnosti ili aerosola. Najnoviji dezodoransi se prave sa srebro zeolitom (SL 66), neorganskim baktericidnim agensom, a kombinacija helatora gvožđa (DTPA) i agensa (BHT) koji gvožđe oslobađa od proteina iz znoja ekrinih žlezda u alkoholnom dezodoransu ima snažno dezodoransko i antibakterijsko dejstvo u odnosu na standardne proizvode.
Antiperspiranti
Glavni aktivni sastojci antiperspiranata su soli aluminijuma: aluminijum hlor hidroksid, aluminijum hlorid ili aluminijum cirkonijum. Najpopularniji su aluminijum cirkonijum tetrahlorhidreks glicin i aluminijum cirkonijum trihloridreks glicin, ali koji u reakciji sa znojem mogu da stvore žute mrlje na odeći. Aluminijumove soli u izvodnim kanalima znojnih žlezda formiraju gelirani čep, koji privremeno sprečava izlaženje znoja na površinu kože.
Efikasnost
Na efikasnost dezodoransa ili antiperspiranta mogu uticati vrsta i veličina čestica aktivne komponente, dodatne supstance i finalna formulacija proizvoda u kojoj i mala odstupanja mogu učiniti proizvod neef-ikasnim. Udaljenost bočice iz koje se nanosi dezodorans od kože, da li je koža prethodno obrijana ili nečim iritirana, mogu uticati na krajnju ocenu efikasnosti. Sprejovi daju instant osećaj svežine, rolon, stikovi i kreme sadrže veće količine aluminijumovih jedinjenja pa su preporučljiviji onima koji se puno znoje. Preparati bez alkohola i kremasti dezodoransi su za osobe koje imaju osetljivu kožu.
Antipespiranti i rak dojke
Početkom 90-ih pojavile su se priče o vezi između antiperspiranata, brijanja i povećanog javljanja karcinoma dojke, naročito kod mlađih žena.
Aluminijumove soli čine oko jednu četvrtinu sastojaka antiperspiranata i predstavljaju najveći izvor izloženosti čoveka ovom jedinjenju. Na taj način metalni joni aluminijuma i parabeni u dezodoransima i antiperspirantima mogli bi teoretski da budu uključeni u razvoj i progresiju raka dojke. Nacionalni Institut za kancer i američko Udruženje za kancer smatraju da je brijanjem povećan rizik od razvoja infekcije pazuha, a ne većeg unošenja aluminijumovih jedinjenja. Mnogo je veća opasnost od unošenja estogena oralnim putem,gojaznosti na pojavu carcinoma dojke, no od aluminijumovih jedinjenja i parabena,koji mogu imitirati estrogene u organizmu žene.
Prirodni proizvodi
Popularna zamena komercijalnim dezodoransima je amonijumova stipsa koja se prodaje u kristalnom obliku, a vekovima se već koristi kao dezodorans. Postoje i prirodni dezodoransi koji imaju u sebi biljke aloju, arniku, calendulu ili seme korijandera i ekstrakte lišajeva koji ispoljavaju antimikrobna svojstva.
„Prirodni kristali“ u Americi dezodoransna dejstva ispoljavaju utrljavanjem u pazuh, ostavljajući prah kalijum-sulfata.
Stop bubrežnim bolesnicima
Pacijenti sa poremećajem bubrežne funkcije treba da budu obazrivi kod upotrebe antiperspiranata koji sadrže aluminijum i da se posavetuju sa lekarom o njihovoj upotrebi. Aluminijumova jedinjenja su u povišenim vrednostima nađena u Alchajmerovoj bolesti. Dalja istraživanja su potrebna da bi se potvrdila eventualna veza između izloženosti aluminijumovim solima, načinima njihovog delovanja na molekulskom nivou i prenošenju signala u ćelijama dojke.
Alergijske reakcije nakon primene dezodoranasa i antiperspiranata najčešće potiču od mirisnih komponenti ili konzervanasa, najčešće formaldehida. I prirodni mirisi i ekstrakti bilja mogu u kombinaciji sa drugim alergenima sadejstvovati i izazvati alergiju.
